Neko vrijeme mi je trebalo da razmislim.
Razmišljao sam, ali me to nije nigdje dovelo.
U međuvremenu sam igrao Rudnik dijamanata.
To se igra tako da se dijamanti slažu po 3-4 zajedno.
Kad ih složiš oni nestanu i dobiješ nekoliko bodova.
I sve tako.
Mučilo me to s dionicama, stalno sam nešto vagao.
Ako kupim mogao bih se zajebati.
A opet ako ne kupim pa se drugi obogate, svisnuo bih od tuge.
S Rudnikom dijamanata mi je posve slabo išlo.
Nisam mogao natući dovoljno dobar rezultat za top ten.
Sanjao sam kako ševim Jennifer Love Hewitt.
Sanjao sam još neke žene.
Eto na primjer Jelenu Rozgu.
Kao ja ležim, a ona nešto radi u kuhinji.
Pitao sam je “Šta to radiš Rozgice?”
“Isprobavam nešto..” kaže ona.
Pitao sam je šta isprobava.
Možda nešto od Jamiea Olivera, ponadao sam se.
On voli mediteranske začine i te stvari.
Objasnila mi je ukratko o čemu se radi.
Uzmeš šnitu kruha pa izvadiš sredinu i unutra razbiješ jaje.
I onda okrećeš na laganoj vatri.
“Odakle ti to?”
Kaže da je vidjela u filmu “Opčinjena mjesecom”.
Mama od Cher je to spravljala za doručak.
Od poznatih sam još sanjao Mirjanu Hrgu.
Ona mi se stalno vraća u snove.
To su oni eliptični snovi, kruže po elipsi vremena.
Odu na suprotnu stranu i onda se vrate.
Buđenja su zakurac.
Ustanem, prođem kraj ogledala, pišam i tako dalje.
Kavu popijem samo zato što je topla i zato što ima taj miris.
Mrzim kad netko srče kavu.
Ali da budem iskren do kraja - i sam to radim.
Sjetio sam se da imam jednog prijatelja u INA-i.
On je pjesnik, piše pjesme, navodno svaki dan po jednu.
Po toj računici napiše, pa računajte sami jebiga - 365 pjesama.
Nazvao sam ga i pitao za te kurčeve dionice.
Rekao je da to nisu kurčeve dionice i da je to ok.
I on će ih kupiti, ali kao čovjek iz INA-e dobit će ih povoljnije.
I šta sad?
Znam koliko i prije, nisam ništa pametniji nakon razgovora s pjesnikom.
Nakon toga uslijedilo je još sranja.
Windowsi se ne dižu jer kao ne mogu prepoznati hard.
Bog vam mater jebo, opsujem.
Probam sve što znam, ali ništa ne pomaže.
Dođe mi nekad da uzmem sjekiru i da iscjepam računalo, majke mi.
Izašao sam oprezno van i prešao ulicu.
Pa onda još jednu.
Neka pička u Pežou 207 se zaletila kroz crveno i skoro me ubila.
Digla je ruke s volana i gledala me raširenih očiju.
Kako je podigla ruke tako su joj se podignule i sise.
Ok, recimo da smo 1:1.
Ona je mene skoro ubila, a ja sam njoj buljio u sise.
Da sam žena i da imam takve sise gdje bi mi bio kraj.
Gdje god da ode - ona je dobrodošla s tim sisama.
Skrenuo sam u Billu i kupio jedan mali bijeli i onu portugalsku salatu.
Ponekad sam u iskušenju da probam i neke druge salate.
Gledam tako te druge salate, izgledaju dobro nema šta.
Samo kakvog su okusa?
Jednom sam se raspitao kod prodavačice sa žutom kapom.
Rekla je za svaku od njih da su dobre.
Svejedeno sam uzeo portugalsku.
Nemam joj razloga vjerovati na riječ.
Poslijepodne smo kopali po računalu i otkrili te neke bed sektore.
Riješili smo stvar pa sam se odmah bacio na Rudnik dijamanata.
Moć opžanja mi se zbog nečega ustostručila.
Samo sam slagao dijamante u niz i skupljao bodove.
Upisao sam se konačno u Hall of Fame.
Pogledao sam oko sebe, ali nije bilo nikoga da to vidi.