Sinoć negdje u minut-dva iza ponoći dobijem sms s nepoznatog broja. Pisalo je „666 – nambr of d bist“. Pogledam na sat kad i tamo posložene 3 šestice. Heh, reko ja sebi za utjehu, šta ima veze, jebo 666, nema opasnosti na vidiku. Odnekud puhnu vjetar (nadao sam se da je vjetar) i zavjesa kod balkonskih vrata jezivo zaplesa. Mačak Gonzo, osmomjesečna štrkljasta beštija, koji je do tada spavao na fotelji odjednom se diže, protegnu se u luku i uputi mi jedan izazivački , svjetleće-zeleni pogled. Stvari se ne razvijaju baš kako bi trebale, pomislih, i usput mi bi žao što nemam neko ubojito sjekirče pri ruci za ovakve slučajeve.
Gonzo me i dalje fiksirao 666 pogledom prateći revolveraški hoću li se mrdnuti. Nisam se mrdnuo zbog radi sleđenosti. Eto ti moj El Diablo, skončat ćeš pod šapetinama šatro mačka, a zapravo Zvijeri sotonske, tako ti i treba, bijah ogorčen.
Onda je Gonzo malo očistio kandže i sveudilj me fiksirao. Sunce ti jebem, ja sam ovdje samo papirnati favorit, a Gonzo je pravi El Diablo. Sad će sigurno svaki čas metamorfozirati u nešto veće i opakije od krznenog klupka. Nagon za samoodržanjem me nagnao na akciju. Odem do kužine i uzmem viskas kekse raznih veličina i oblika. Bilo mi je zima pa su mi ruke malo štrikale. Ipak uspijem nekako razderati vrećicu. Gonzo je čuo šuškanje i naćulio ušesa. Završio je sa čišćenjem kandžetina i krenuo prema meni.
Evo ga, to je to … na dan 06.06.06. Zvijer je krenula prema meni. Pred očima mi proletješe neke scene iz prohujalog mi života i neke scene iz filma The Omen. Gonzo se približavao sigurnim kasom i onda stade ispred mene.

„Šta hoće od mene, šta čeka!?“

Stajao sam tako s vrećicom viskas keksa raznih veličina, oblika i boja, a Gonzo me gledao naćulenih ušesa i čekao.
Onda nekako dohvatim njegovu zdjelicu i sipnem kekse unutra. Pola sam profulao pa su keksi počeli skakutati i po podu kuhinje. Gurnem zdjelicu do zvijeri.
Gonzo se bacio na kekse i počeo ih hrustati. Više me nije gledao, nisam ga zanimao. Huh … počeškam ga malo po glavušici, a on uzvrati predenjem.
Izgleda da sam se izvukao.
Jutros opet dođe sms, nekakav nepoznat broj, slijedećeg sadržaja „Imam kartu viška za  rimejk filma The Omen, večeras je svjetska premijera, oš ić?“
Bila je to jedna frendica, prešla žena na bla-bla mrežu.
„Može“ rekoh, opet sam se izvukao za dlaku. I tako, idem večeras pogledati The Omen 666, javim kako je bilo … barem se nadam.