Za Pticu Trkačicu…

„I dok je utakmica ova trajala
Stariji ljudi su uzimali riječ
Sine, Hase je tuk’o
Engleze, Švabe, Ruse
I ovo sad mu je posljednji meč.“

Bila je nedjelja popodne, sunce je ličilo na zlatnik utisnut u plavetnilo iznad Sarajeva.
Asim Ferhatović zvani Hase danas zauvijek odlazi u legendu ravno sa stadiona Koševo.
Igra svoj posljednji meč, utakmica je nevažna, igra se protiv Osijeka ali svi će biti tamo.
I ja isto. Idemo da se oprostimo od velikog nogometnog cara. Nisam baš nešto previše kontao život ali sam znao da su ovakve nedjelje važne. Ako ništa drugo, imat ćemo šta pamtiti i poslije pričati raji. Kad neko spomene Hasea i dan kad je otišo zauvijek i ja ću moći reći „Znaš ti dripac jedan, da sam ja bio tamo te nedjelje.“
Jedino kad bih išao na utakmice nestali bi svi moji problemi, a išao sam svake druge nedjelje. Nedjeljom je mene faktički bolio kurac za sve ostalo.
Stari i stara su se svaki dan svađali. Nekidan je bilo najgore, stari se vratio kući pijan a stara je sjedila za stolom i živčanila.
Stari je ušao i rekao „Dooobra veče“, a stara ga je odmah napala rafalnom paljbom.
Rekla mu je „Opet si pijan, ja ovo, majke mi, ne mogu više trpiti, uništi bolan i mene i ovo dijete.“ Onda je počela plakati.
Ja sam se pravio da spavam ali nisam spavao. Stari je sjeo za stol i pitao jel ima šta da se jede, a stara je onda uzela onu šerpu i sve snage je lupila njom od stol. Poklopac je negdje odletio i po starom se prolio grah. Ja sam znao da će sad bit svašta i tako je i bilo.
Stari je skočio sa stolice i opsovao „O, mater ti jebem ludu..“ i spucao staru šakom u glavu. Ja sam onda izletio iz sobe, stara se držala za glavu a stari palio cigaru i stajao tamo kod stola.
„A šta ti mali ne spavaš.. ajde, pa nije ništa mami, biće sve u redu.“
Ja nisam ništa reko, samo sam tako stajao a grlo mi se steglo. Nisam namjerno htio plakati. Stara je međutim plakala i to bez glasa. To je meni bilo najgore, kad ovako plače a ništa se ne čuje.
Stari je polako došao do stare i sklonio joj ruku da vidi to gdje ju je spucao šakom. Bilo mu je žao al kasno se jebenom kajat – tako je govorio daidža Mensur. Ja sam ga jednom pitao šta znači to da se kasno jebenom kajat a on je rekao da to znači da nakon jebanja nema kajanja. Na to je njemu daidžinca Lejla rekla „Šta bolan psuješ pred djetetom, poslije će ti sestra reć da je od tebe naučio psovati.“
Stara je samo sklonila glavu i rekla „Pusti me“ a oko oka joj je bio crveni krug.
„Na, stavi ovo da ne poplavi.“ – rekao je stari njoj i dao joj komad mesa iz frižidera.
„Nek poplavi šta me briga, nek svi vide kakav si manijak.“ – odgovorila je stara i bacila mu onaj komad mesa u glavu. Ovaj put stari nije poludio, samo je bio tužan i gledao je u onaj komad mesa.
Eto, takvi su bili moji problemi. Poslije svađe u kući je po dva-tri dana bila samo tišina. Oni su tada samo sa mnom razgovarali, a međusobno ili tako da ne gledaju jedno u drugo, po jednu ili dvije riječi, ili preko mene.
Kad je bio 8. mart išli smo stari i ja uzet cvijeće i bombonjeru za staru plus sam ja još dodao čestitku koju smo svi napravili u razredu, svako za svoju mamu. Mirso nije imao mamu pa je pitao jel može za baku napravit čestitku. Učiteljica je rekla da može. Logično, i Mirsina je baka bila žena.
Ja sam čestitao staroj Dan žena, ona je mene zagrlila i pomilovala po kosi. Kad je stari isto htio da čestita i da poljubi staru ona je izmaknula obraz pa je on samo poljubio zrak.
Te nedjelje kad sam se probudio počeo sam odmah razmišljati o utakmici i o tome kako je to zadnja utakmica nogometnog cara Asima Ferhatovića zvanog Hase. Nema tog Boga ni Alaha da me spriječi da ne odem na utakmicu. Ako me stari ne odvede idem sam.
Dok sam ušao u kuhinju vidio sam da nešto nije u redu. Sve je po kući bilo čisto, još čišće nego kad nam dolaze gosti pa stara po cijeli dan posprema.
„Gdje je tata?“ – pitao sam ja a stara je sjedila za stolom i pušila cigaru. Ona rijetko kada puši pa sam i po tome znao da nešto ne valja.
„Nema ga, otišo je.“
„Oće se vratit?“
Stara nije ništa rekla pa sam ja opet pitao.
„Mama, oće se vratit tata?“
Rekla je da dođem kod nje, da porazgovaramo. Došao sam i sjeo preko puta nje.
„Sine, tata se možda više neće vratit. Bit ćemo od sada samo ti i ja, biće sve u redu. Znaš, ima sine i druge djece što žive samo sa mamama pa im ništa ne fali.“
Nisam znao šta da joj kažem. Nedjelja je, danas ne mogu misliti o tome. Idem popodne na utakmicu, danas nam odlazi naš Hase.

„Bio sam tad još sasma mali
I nisam znao zašto neki plaču
Rekoh sebi - provuću se džaba
Sjesti negdje i navijat ću.“

©jesus quintana