Čekali smo prijevoz za Motovun i onda je ona pitala
“Kakva ti je to tetovaža” da počne razgovor
“Ah, to .. ma ništa, bez veze” rekao sam ja i isto pogledao tatoo na ruci
“Pa lepa je” nasmijala se i zažmirila sklanjajući oči od sunca

Nosila je majicu bez rukava sa zvijezdom na prsima i likom Lenjina
I nekakav zeleni nakit i ruksak blijedozelen i išaran natpisima
“Swans”, “Pornograph”, “Kongres” i još nekim koje nisam mogao pročitati
“Ja sam Ema, iz Beograda.”

Ruka joj je bila neobično hladna i malo vlažna dok smo se rukovali
Da sakrijem trenutnu nelagodu pitao sam “Iz kojeg dijela Beograda”
“Sa Petlovog brda, jel znaš gde je to?” rekla je i opet zaškiljila prema suncu
Nisam znao ali sam čuo za Petlovo brdo u nekoj seriji

U autobusu smo pustili da se naše nadlaktice slobodno dodiruju
Pričali smo o filmovima a ruke su se i dalje dodirivale razmjenjujući toplinu
Kao da nikada nije bilo nikakvog rata između nas
Kao da obnavljaju neko čudno bratstvo i jedinstvo na cesti za Motovun

©jesus quintana